PRIMALNA TERAPIJA U SRBIJI NE POSTOJI, ALI...
Vidim da primalna terapija ne prestaje da izaziva interesovanje , čak i kod nas u Srbiji (i drugim zemljama u regionu), od objavljivanja prevoda knjige Artura Džanova "Primalni krik", u izdanju beogradskog "Rada", 1980. godine. Bio sam u to vreme student prve ili druge godine psihologije u Nišu i, od tada i još dugo, besplatni promoter ove terapije. Da me je Džanov tada čak i skromno plaćao za taj posao, do sada bih bio milioner. Svako ima neku svoju knjigu, pesmu ili film, koji mu otvore neki potpuno novi horizont koji više neće ispuštati iz vida. Za mene je to bila ova knjiga. Naredne godine su bile ispunjene završavanjem fakulteta, razmišljanjem, pisanjem, prevođenjem, držanjem predavanja i učestvovanjem na psihološkim tribinama. Čitao sam pažljivo svaku reč (na engleskom) ove i drugih knjiga ovog američkog psihologa. Sretao sam i svoje sličnomišljenike i istomišljenike i sa njima pokušavao da radim ovu terapiju. Bilo je uspeha i neuspeha u tome. Ne
