Kada vam se dete požali na sukob koji je imalo sa drugom
ili drugaricom; ili kada vam sestra, sa suzama u očima, kaže da je raskinula sa
dečkom; ili kada vam drug saopšti da mu se roditelji razvode... bili toga
svesni ili ne, vi se tada nalazite u ulozi psihološkog pomagača. Niste stvarno
psiholog, ali od onoga što ćete reći ili uraditi zavisi koliko ćete pomoći da
se vama draga osoba bolje oseća. Da li će se ona posle toga isto osećati kao i
da vam se nije poverila, mnogo bolje, ili možda još gore nego pre tog
razgovora, zavisi jednim delom i od vaših pomagačkih veština. Evo nekoliko
saveta kako da budete bolji „psiholog“:- Umesto čuvenog saveta „Nemoj da plačeš!“, kažite toj osobi da vidite da se loše oseća, da vas interesuje šta joj se desilo i da želite da je pažljivo saslušate. Ako osoba plače i ništa ne govori, u nekom trenutku je možete pozvati da vam kaže zašto plače.
- Obratite pažnju da li osoba samo plače jer proživljava neki gubitak, ili plače preplavljena lošim osećanjima i mislima o sebi (samoprezir, potpuno razočaranje u sebe, itd). Ako je ono prvo u pitanju, pustite je da se isplače. Jedino možete imati komentar u smislu: „Vidim koliko ti je to značilo.“ Ako primetite da je ono drugo slučaj, odmah reagujte, ali smireno, u smislu: „Bolje je da veruješ u sebe, razumeš zašto si učinila nešto što ti se ne sviđa i izvučeš pouke za dalje. Evo, ja ću pokušati da ti pomognem.“
- Ako se osoba „sekira“ zbog uvrede koju je doživela, teške kritike, ili kletve, možete joj reći nešto u smislu: „Nikada ne veruj u bilo šta što ti oduzima snagu i veru u sebe!“
- Umesto da vrednosno ocenjujete misli i osećanja osobe koja vam se poverava, mnogo je bolje da povremeno rezimirate ono što ste čuli i to iz ugla te osobe i koristeći ključne reči koje i ona sama koristi, u formi: „Ako sam te dobro razumela/o, desilo ti se ..., posle čega si se ti osećala ... i razmišljala si...“ Zatim pustite da vas osoba ispavi, ili da se nadoveže na to.
- Ako razgovor potraje i primetite da ste vešti, možete se prevariti i pristati da dajete savete tipa šta osoba treba da radi i kako dalje da postupa. Tu budite oprezni. Od saveta tipa: „Ti sada treba da...“ mnogo je bolje da ohrabrite osobu da izvuče svoje zakljčke i celog iskustva i radi ono što ona misli da je najbolje.
