PSIHOTERAPIJA: OTKRIVAJUĆA I POKRIVAJUĆA

U osnovi, postoje dve vrste psihoterapija: one kojima je cilj da klijentu pomognu da se otvori i da, postepeno i uz terapeutovu pomoć, sam otkrije šta je do tada potiskivao i sam nađe odgovore na pitanja uzroka svojih tegoba, i druge vrste psihoterapija, koje su usmerene na direktnu promenu ponašanja koja klijentu smetaju, bez ulaženja u prošlost i moguće uzroke tih tegoba. Prva grupa psihoterapija bi se mogle nazvati „otkrivajuće“, a druga „pokrivajuće“, bez obzira na zvanične nazive tih psihoterapija. A oni koji sebe smatraju „integrativnim psihoterapeutom“, po mom mišljenju bi trebalo da umeju da rade i na „otkrivajući“ i na „pokrivajući“ način. U principu, otkrivajući način psihoterapijskog rada je primenljiviji kod osoba sa jačim egom, sa stabilnijom strukturom ličnosti, dok se pokrivajući više koristi kod klijentata krhkijeg ega i nestabilnije građe ličnosti, mada je ova podela previše gruba.

Klijenti koji se odlučuju da krenu na psihoterapiju, biraju, na osnovu svoje informisanosti i afiniteta, jednu ili drugu vrstu psihoterapije, tj. očekuju da se njihova lična psihoterapija sastoji u pomoći terapeuta u smeru njihovog otvaranja i otkrivanja neprijatnih, bolnih, dirljivih sadržaja koje su do tada potiskivali, ili pak, očekuju da im psihoterapeut pomogne da razviju neka nova ponašanja, bez velikog ulaženja u njihova prošla iskustva i detinjstvo. Klijenti koji očekuju da će dobiti prostor i vreme da se slobodno izrazre i terapeuta kao saveznika u tom njihovom bolnom suočavanju sa istinom, znaju da od psihoterapeuta ne treba da očekuju mudrog učitelja i gurua, već sam saosećajnog partnera koji će biti sa njima dok oni razrešavaju svoje nezavršene emotivne poslove iz prošlosti. Ovi drugi klijenti, koji traže „pokrivajućeg“ psihoterapeuta, očekuju da će ih on voditi, davati domaće zadatke, uveravati u ono što je dobro za njih, razuveravati ih da se odreknu zabluda, podržavati da istraju u prihvatanju novih ponašanja, itd. To su dve različite koncepcije psihoterapijskog rada, iako se one povremeno mogu kombinovati na uspešan način, po modelu: teza, antiteza i sinteza.

Integrativna emocionalna psihoterapija svakako više pripada otkrivajućim, nego pokrivajućim psihoterapijama, mada postoje terapijske situacije i klijenti sa kojima se i drugačije radi. Mi ipak verujemo da se uvek mora poći od pretpostavke da je klijentovo „pravo Ja“ dovoljno jako da se, uz psihoterapijsku pomoć može samo izboriti sa „nerealnim Ja“ i da mu je na tom putu dovoljno da ima nekog ko će biti uz njega i verovati u njegov (klijentov) način dopre do svoje „istine koja će ga osloboditi“. To je naše polazište. Međutim, kada primetimo da psihoterapijski proces ne teče po tom idealnom planu, mi pokušavamo da pomognemo klijentu da se suoči sa kontradiktornostima, nelogičnostima, zabludama i drugim iskrivljenjima realnosti, ali to činimo na jedan pažljiv i taktičan način, uvek uz poštovanje ličnosti i integriteta klijenta, koji ima pravo i da želi da ostane u svojoj neurozi mnogo duže nego što njegov psihoterapeut pretpostavlja.

Psihoterapija traži više vremena da bi „pokazala šta zna“ zato što je neuroza veoma žilava i otporna na pokušaje promene. Psihoterapijski put je u pravom smislu reči put „preko trnja do zvezda“, jer klijent sa terapeutom mora izgraditi veoma jak radni savez, sa puno poverenja, da bi uspeo da se iščupa iz kandži neuroze. Kratkotrajne psihoterapije su ponekad moguće, ali su to izuzeci koji se dešavaju pod posebnim okolnostima i samo u nekim netipičnim slučajevima.

I zato, potencijalni klijenti treba da znaju da je prava psihoterapija jedan ozbiljan životni poduhvat, za koji je potrebna odlučnost, posvećenje, vreme, istrajnost i čvrst savez sa psihoterapeutom, da bi dao ono što jedino psihoterapija može dati: veliki pozitivni preobražaj u daljem razvoju ličnosti, uz razrešenje većine ili svih psihogenih tegoba koje su dugo mučile klijenta.

Vebsajt: www.emocentar.com            Email: marjantosic@gmail.com         Tel: 063308132