Истакнути пост

PRIMALNA TERAPIJA U SRBIJI NE POSTOJI, ALI...

 Vidim da primalna terapija ne prestaje da izaziva interesovanje , čak i kod nas u Srbiji (i drugim zemljama u regionu), od objavljivanja...

петак, 10. септембар 2010.

IZRAZITI ILI POTISNUTI OSEĆANJE?

Izraziti ili potisnuti osećanje? - pitanje je sad. Pitanje za sva vremena, jer nema lakog odgovora. Da li se prepustiti ljutnji i besu koji osećamo prema nekome, ili ta osećanja ne pokazati? Da li da se rasplačemo kad nas nešto dirne, ili da „progutamo suze“ i delujemo „jako“? Da li da priznamo da se bojimo i pokažemo strah, ili da se ponašamo kao da se ne bojimo? Da li da skačemo od radosti koju osećamo, ili da budemo „kul“? Opšti odgovor na sva ova pitanje je: „Zavisi od sitacije, od konteksta.“ U jednoj socijalnoj situaciji, pokazati svoj bes biće pravi odgovor, a u drugoj ćete zbog takvog istog ispoljavanja besa posle gorko zažaliti („postupci svoji najlakše satru“). Ako se rasplačete zbog gubitka drage osobe, to je ok, ali ako se rasplačete jer ste na ispitu dobili 8 a ne 10, to nije pravi uzrok vašeg uznemirenja i suze vam u ovom slučaju neće pomoći da se bolje osećate, naprotiv. U tom slučaju, bolje je da vidite na šta vas je podsetio ovaj mali neuspeh i usmerite svoj bol na taj realni razlog, u sadašnjosti ili prošlosti. Isto je i sa strahom: ima situacija kada ga treba ignorisati i postupiti hrabro i odlučno, ali ima i situacija kada ga treba sebi priznati, uvažiti i ne srljati u opasnost. Naš opšti odgovor „Zavisi“ važi i za „pozitivno“ osećanje kao što je radost. Na primer, skakati od radosti pred matičarem, na venčanju, neće biti baš najadekvatnije „slobodno ispoljavanje osećanja“, ali ako sa svojom ekipom osvojite prvo mesto u nečemu, to isto ispoljavanje osećanja radosti biće potpuno adekvatno.

Adekvatnost u ispoljavanju osećanja je nešto što se razvija i uči od malena. To je složeno ponašanje izražavanja i obuzdavanja, fina igra puštanja i kočenja veoma zavisna od konkretnog socijalnog konteksta u kome se nalazimo. Ali šta ako se neko „zamrsio“ i jednostavno tokom života izgubio taj precizni osećaj koji nam govori kada je trenutak da osećanje pokažemo, a kada da ga sakrijemo. E, onda je to psihološki problem za koji je potrebna stručna pomoć. Emocionalno savetovanje pomaže i u ovom slučaju, pomaže klijentu da otkrije razlog i način na koji je izgubio taj fini osećaj primerenosti izražavanja ili obuzdavanja spoljašnjeg izražavanja osećanja.

(Ovaj tekst je u zanemarljivo drugačijoj verziji objavljen u Blicu, 31. avgusta 2010., na strani 18.)

Нема коментара:

Постави коментар