Истакнути пост

PRIMALNA TERAPIJA U SRBIJI NE POSTOJI, ALI...

 Vidim da primalna terapija ne prestaje da izaziva interesovanje , čak i kod nas u Srbiji (i drugim zemljama u regionu), od objavljivanja...

недеља, 30. новембар 2014.

ULAGANJE SEBE U SEANSU

         
Postoji još jedan način da se opiše razlika između onih klijenata koji više dobijaju od psihološke pomoći (savetovanja, psihoterapije, koučinga) i onih koji manje dobijaju. To važi i za razliku između "boljih" seansi i onih "slabijih". 
          Moglo bi se reći da je ključ u tome koliko klijent ulaže sebe u terapijski proces, odnosno u konkretnu seansu. Kad kažem "sebe" mislim na volju za promenom, hrabrost da se rizikuje sa emotivnim otvaranjem, mislim na osećanja koja klijent donosi u seansu, na angažovanost u ovom procesu u kome mu pomagač pomaže. 
           Kada na taj način gledamo na terapijski proces, logično je da oni koji više ulažu u njega, više i dobijaju. Da ne bi taj ulog propao, naravno, neophodno je imati "dovoljno dobrog" psihološkog pomagača i uspeh ne može izostati. Dovoljno dobar pomagač je onaj koji omogućava svakom klijentu da se otvori za svoje bolne emocije, neprijatne bolne istine i lične i porodične tajne, tako što će gajiti stav bezuslovnog prihvatanja klijentove ranjivosti, bola i iskrenosti i, pritom, sve vreme poštovati njegov integritet i dostojanstvo. 
          Ako se klijent uveri da može potpuno verovati pomagaču i biti siguran da od njega/nje nikada neće doživeti negativnu ocenu za ogoljivanje svoje duše, za otkrivanje najskrivenijih patnji i za otvaranje svojih rana, onda ga od uspeha u terapijskom procesu deli samo sopstveno ulaganje sebe u proces, iz seanse u seansu. 

www.emocentar.com

Нема коментара:

Постави коментар