OSEĆAJ VAŽNIJI OD TEHNIKE

 Sinoć je bila radionica iz Integrativnog emocionalnog metoda i u praktičnom delu smo imali zanimljivu situaciju: edukantkinja u ulozi "klijentice" je u jednom trenutku svoje priče izrazila bojazan da jednoga dana kada dođe to vreme, neće umeti da bude dobra majka. Druga edukantkinja, koja ima decu, je intervenisala u ulozi "terapeuta", sedeći na rastojanju od "klijentice" od oko metar i po - dva: "Ne brini, tako sam i ja mislila, ali kad dobiješ dete, znaćeš šta treba da radiš!" Izgovorila je to onako kako bi reagovala u svakodnevnom životu, u razgovoru sa nekom drugaricom, u pokušaju da je rastereti brige.
          U ulozi edukatora, rekao sam da ta intervencija ne bi bila u skladu sa ovim pristupom, jer bi zaustavila klijenticu u svom ispovedanju i istraživanju porekla svoje bojazni, zaustavila bi je u izražavanju svojih osećanja. Bolje bi bilo reći klijentici: "Primećujem da Vas takva misao opterećuje i da Ste zabrinuti zbog toga... Gde Vas dalje vodi taj tok misli i to osećanje?..."  Ostali edukanti su klimali glavom, jer su prepoznali taj naš način razmišljanja u ulozi terapeuta i osećali da je moja predložena intervencija na toj liniji.
          Ali, meni je došla nova slika: Zamislio sam tu istu rečenicu edukantkinje u ulozi terapeuta izgovorenu na drugačiji način, podržanu drugačijim neverbalnim govorom, i osetio sam da bi takva intervencija, ne samo bila moguća, već i sjajna. Naime, zamislio sam da (Emocionalna) terapeutica malo zastane, toplo pogleda klijenticu (sa kojom već duže radi), približi joj se, dodirne je po ruci i kaže joj meko: "Draga moja, ne brini, bićeš ti dobra majka..." Postoji značajna verovatnoća da bi ovakav gest terepeutice dirnuo dušu klijentice i izazvao zdrave suze i pokrenuo isceliteljski proces, što je i cilj Emocionalnog metoda. U ovom slučaju, terapeut ne bi išao na reflektovanje i podsticanje procesa samoistraživanja kao u intervenciji koju sam ja prvo predložio, već bi išao na pokretanje osećanja u klijentici, što je zapravo emocionalna intervencija "par excelance".
        I evo, sada, imamo dve slične intervencije, ali urađene na drugačiji način, zbog čega one mogu dati vrlo drugačije rezultate. Laička intervencija tipa "Nemoj tako osećati, nemoj brinuti, biće to ok", koja, uglavnom nema mesta u psihološkoj pomoći, odjednom, urađena na malo drugačiji način, u jednoj drugačijoj varijanti, sa mnogo više topline i osećaja uspeva da pokrene dirljiva osećanja, što puno primera iz prakse i porvrđuje.